Prepiska između Hane Arent i njenog muža Hajnriha Blihera, objavljena nedavno pod naslovom Između četiri zida, obuhvata više od 300 pisama napisanih u periodu od preko trideset godina.
Frajburg, 24 maj, 1952
Najdraži,
Do sada si već primio moje pismo iz Minhena koje je malo kasnilo delimično zato što sam morala da upakujem moj policijski esej za Monat, na veliku brzinu, a delimično zato što sam ga nepromišljeno poslala američkom poštom, koja je jeftinija ali putuje sporije. Pretpostavljam da ti se Baron javio s obzirom da je u četvrtak trebalo da mu napišem jedno dugačko pusmo
Tvoje pismo, moj pametni i mudri Prćavko, stiglo je u pravi čas. Zaista si mi bio potreban. Ove nedelje ovde baš i nije sve bilo med i mleko, i više puta sam bila na ivici da se predam i sve napustim. Žena je poluluda od ljubomore koja je porasla tokom svih ovih godina, jer se ona očigledno neprkidno nadala da će me on jednostavno zaboraviti. To je pokazala u jednoj polu-antisemitskoj sceni dok on nije bio prisutan. Moram da priznam da su politička uverenja te žene ( moram da ti donesem ili možda pošaljem njene omiljene novine, najgore političko djubre koje sam ikad videla u Nemačkoj) ostala nepromenjena bez obzira na sva zbivanja, i tako su uskogruda, otrovna, puna ogorčenja i gluposti da uopšte nije teško razumeti šta se njemu dešava. Povrh svega smatrala je da je potrebno da mi preda potpisanu kopiju njegove apologije. Ukratko, sve se završilo tako što sam ja napravila scenu pred njim, i od tada su se stvari bitno poboljšale.
Sve ovo bi moglo da bude nebitno. Jer on je u punoj formi. Čitao mi je najbolje delove svog predavanja, za koje se sprema na neverovatano dirljiv način, pišući svako predavanje najmanje dva puta, mnoge stranice i po četiri do pet puta. Daleko je više akademski nego "ekstrakti" koje je koristio u svojim prezentacijama – kao na primer, “Das Ding” ili predivna prezentacija o –“ Boravištu poetskog čoveka”, koju ću doneti – pa ipak i nije toliko akademski. Kao da je pronašao svoj centar sa takvom stabilnošću da može da započne u bilo kom trenutku bilo gde. Sve je povezano, i ništa ne pretpostavlja nešto drugo. Nikakva proizvoljnost niti potreba za početkom, samo prava sloboda. On drži predavanja krajnje smiren, sasvim nenapadno, smiren sabranošću, moglo bi se reći; sala je prepuna do poslednjeg mesta, ali on je rezervisao red sedišta, tako da nisam imala problem. A ostale dve najveće sale takođe prepune zbog emitovanja.
Prćavko, ja jesam postala malo pametnija, inače ne bih mogla da izađem na kraj. Imam osećanje da mogu to sebi da dozvolim; ali takođe osećam da odgrizam više nego što mogu da sažvaćem. Jedina stvar na koju se oslanjam, i u koju potpuno verujem, ali koja inače nikom drugom nije dostupna, jeste moje uverenje o njegovoj fundamentalnoj dobroti, kao otvorenosti, zaista je ne mogu nikako drugačije definisati, i kad je sa mnom, potpuno nepostojanje svih onih stvari koje se inače tako lako pojavljuju, njegova istinita bespomoćnost i neodbranjivost. Dokle god je produktivan on je izvan opasnosti. Jedina stvar koja me zaista plaši jeste njegova depresija koja se konstanto pojavljuje.
Pokušaću sa preventivnim merama; možda će pomoći kad ja ne budem više ovde.
Ptanje Jaspersa zaista ga je teško pogodilo. Pati, i dosta sam nesrećna što tu ne mogu ništa da pomognem. S obzirom da odavde idem u Lugano, o tome sve znaš, srešću se sa Jaspersom sledeće nedelje. Ali izgleda da je situacija beznadežna.
…
Samo tvoja
Njujork, 29.5.52
Najdraža,
(…)
Iznenada je ovde postalo veoma toplo, i zato se još više radujem što ćeš ići na odmor u Švajcarsku i jezero Konstanc. Nemoj da brineš za mene. Uživaj što više možeš u ovoj neverovatnoj prilici i čiste savesti. Znaš i sama koliko se ja radujem kad se ti provodiš i koliko te potpuno razumem. Bilo bi potpuno beskrupulozno, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Martin ( Hajdeger), da ne pokušaš sve što možeš da ga stabilizuješ. Zato ostani koliko god možeš i sve dok ima smisla da ostaneš. Mani se njegove žene. Kada blesavost postane tvrdoglavost, tada se ona preliva u zlo, ili bar u nešto u čemu to dvoje ne može da se razdvoji. Tišina i samo napred. Šta je to što nas tera na razmišljanje je jedno od najvećih filozofskih pitanja posle Boga. Zato mu pomozi da pita. Za vreme ovog toplotnog talasa predavaću ta dva teška kursa, ali ako hoću, Peter ( Huber) će me voditi u Palenvile ili negde drugde na selo za vikende, od četvrtka uveče do ponedeljka ujutru. I tako će sve lepo proći. Pretpostavljam da ću u avgustu biti u prilici da radim na svojim stvarima u Palenvilu, raspoložen sam za to. Desilo se čudo. Stari Jevrejin, član školske zajednice koji je, kako sam ti već pisao, posebno bio šokiran mojim stavom, prišao mi je i rekao da je konačno shvatio o čemu govorim, da je to prava sloboda čovečanstva, i daleko radikalnije od svega do sada, ispunjenje Kantovog obećanja, i da su upravo Jevreji mogli da nauče od mene kako da dobiju pravdu iz slobode i da krenu putem Boga kao slobodni ljudi. Video je da je to ključna tačka obrta filozofije ka pravom i aktivnom životu, i da ga sama mogućnost čini apsolutno srećnim. Šta kažeš na to?
Na jesen ću držati svoj politički kurs i ponavljaću onaj o religiji. Moj prolećni kurs zvaće se “ Beda i sjaj metafizičkog erosa. O pojmovima filozofske ljubavi”. Neće nas isterati iz zemlje ali će zato studente naterati na razmišljanje. Pošto je ljubav kao misterija s pravom razorena, sada smo je pretvorili u banalnost. Dokazaću da tek sada možemo da shvatimo da je to kreativno čudo. Zapanjujuće je da si i ti u isto vreme, sa Hendlom, shvatila intuiciju prijatnih svari, metafiziški govoreći. Dokazaću večnu istinu Bezgrešnog začeća kao metafizičku mogućnost svakog rađanja. Misterija je bila samo intuicija pravog čuda.
Kada bi samo mogla da izlgadiš stvari između Jaspersa i Hajdegera. To je moj san, prosto neverovatno da se obistini. I pokušaj da saznaš o Robertu. Počinjem da mislim da će morati da ostane u Nemačkoj, i brinem se. Moram sada da mu pišem zato što se plašim da se neće vratiti, ali nemam njegovu adresu. ‘Točak je pravedan”, kako kaže Lama.
Srećan sam da ste uprkos svemu Anhen i ti opet tako bliski i da je u pravom prijateljstvo sve pomirljivo. Ponekad pomislim da si ti daleko sposobnija da živiš moje misli nego što bih ja to ikad mogao. I uvek me pitaš da li te volim, kao da je to pitanje odluke. Ti si postala deo mene. I koraci naših života idu zajedno.
Sve što si tu isplanirala dobro je, prema tome obavi to sa radošću i lakoćom.
Tvoj Hajnrih
Štutgart, 6.6.52
Najdraži,
Da li si ikad čuo za neki američki praznik koji pada 6 juna? U svakom slučaju sve je danas zatvoreno i napustila sam kancelarije Ameriken ekspresa u jadnom stanju. E, pa sutra ujutru – ovde sam došla isključivo zbog Jevreja i već sam dosta njih videla - sutra ujutr, pravi rad u ministarstvu kulture počinje, i nadam se da ću uspeti da ga završim za jedan dan. Kao i uvek osećam se pomalo izgubljena kada iz bilo kog razloga ne dobijem svoje nedeljno pismo.
Frankfurt je bio dosta lep. Alfred ( Kazin) je bio tamo sa njegovom En ( Berštajn), u istom hotelu, ali su bili veoma ljubazni i pustili su me da radim. Šternbergera, itd., nisam videla, ali i ne moram da pominjem, Gurijan se pojavio. Ne moraš da brineš , nije me pratio u Frajberg, i ni ne zna ništa o tome.
…
Medjutim, najprijatniji je bio helin sedamnaestogodišnji sin koji se jako lepo razvio. Hoće da postane farmer i naporno radi kao fizički radnik na jednoj farmi. Od samog početka smo se tako dobro slagali da je to bilo neverovatno. Hoće da ide u Ameriku, možda zato što postoje demokratija i odgovornost. On žudi za odgovornošću na jedan način na koji se to ne očekuje od Nemca. Nota bene, to je prvi Nemac koga sam srela koji je branio Adenauerovu politiku! Pa ipak je vrlo pobožan, Hrišćanin, ali na vrlo prirodan način. Čita samo Bibliju od korica do korica zato što ne može da shvati da može da se čita više od jedne knjige. Ćerka, mala Hana je daleko problematičnija, bez sumnje donekle je poremećena činjenicom da su je veliki deo vremena podizali stranci; Hela je tek aprila uspela da je uzme natrag. Odvela sam je u najveći kafe u Frankfurtu i pustila je da se vozi gore dole hotelskim liftom toliko da se i njoj smučilo. Nisam zapravo s tim detetom umela da komuniciram.
Što se ostalih stvari tiče išla sam kod Franca Bema ( o ćemu ću izvestiti Barona) i na prokletu konferenciju nemačkih bibliotekara. Da ti kažem, cher ami, to je neopisivo; trebalo je da si tamo. Hvala bogu tu su bili Gizela fon Buse i Epelšajmer tako da sam mogla da dangubim većinu vremena i, pod dva, nisam izgubila svu veru u čovečanstvo. Sama garderoba takozvanih dama na banketu, na kome su se držali beskrajni govori o “lepom Majncu” – koji leži pred našim očima kao grozna gomila đubreta – nešto najgore. Nikome nije smetalo ni na jedan način. Ali s druge stane bilo je dobro što sam došla.
Gurijan i ja smo se dogovorili da čudna razmišljanja o Monteskjuu, koja je pročitao u mom hotelu, mogu da budu objavljena u njegovom časopisu a zatim i kao pamflet. Imala sam još niz drugih ideja – zaista neobično, uprkos ovolikom putovanju dosta se dobro koncentrišem na rad. Gurijan će mi platiti 400$ za to, iz Rokfelerovog fonda. Znači, ipak nije loše.
Frajburg se završio dodatnim scenama Madam ( Elfride Hajdeger); nisam sigurna šta treba da radim. Predavnje je opet bilo fanatastično, iako on ( Hajdeger) očigledno nije u formi i loše ga je čitao. Njegov sin s kojim sam išla na predavanje prokomentarisao je posle: “Da, dosta duva ovde apstraktni vetar”. On, Hajdeger se očigledno plaši dana kad će njegovi sinovi napustiti dom a njegova žena izgubiti svoj jedini cilj u životu Jer su momci uvek na prvom mestu – i to je njemu davalo mira. Ali stvari se menjaju, jer se sinovi spremaju da odu. Dosta tragično. Neko vreme neće znati šta da radi i postaje nezgodna, ima tu nekih 50.000 njegovih rukom ispisanih stranica svuda po Maskirhu, koje je mogla lepo da prekuca ovih niz godina. Naravno sada nema načina da se to postigne. Jedina osoba koju on stvarno ima je njegov brat. – Ono što najviše o njoj govori jeste biblioteka te žene, koju sam detaljno pregledala. Ima preko stotinu knjiga, kompletno izdanje Gertrude Baumer i gomila čistog đubreta. Negde između svega toga, nekih desetak pristojnih knjiga, i sve su pokloni sa njegovom posvetom njoj. Ali to očigledno ni najmanje nije pomoglo – Kad samo pomislim da će jednog dana, kada njegova produktivnost popusti, morati da se vrati u to okruženje, zavrti mi se u glavi….
(…)
Tvoja Hana
S engleskog prevela Jasmina Tešanović
Within Four Walls, The Correspondence between Hannah Arendt and Heinrich Blücher 1936 – 1968, edited and with an introduction by Lotte Kohler, Harcourt, Inc., New York 2000.
Hannah Arendt, Heinrich Blücher, PISMA Između četiri zida
Нема коментара:
Постави коментар